"Ravnogorski kuvar" Milijana Stojanića promovisan u Kosjeriću
Vruća masna gibanica i govedina na Kalabićev način

Za jedan dobar četnički ručak potrebno je najmanje 20 kila goveđeg mesa, dva kila crnog luka i so. Brada do pojasa i kokarda nisu obavezni

Za "ovčetinu Boža Bjelice" potrebno je najmanje dva kilograma ovčjeg mesa, 300 grama dobrog kajmaka, litar mleka i oko 100 grama masti. Ovčetinu staviti u kazan i kuvati dok voda ne uvri, a onda je preliti mlekom, vrelom masti i kajmakom.

Za spremanje ovog jela brada do pojasa i kokarda na čelu nisu obavezni.
Kosjerac Milijan Stojanić, najpoznatiji srpski kuvar, ovih dana u Kosjeriću, ovakvim receptima, sasvim uspešno oživljava tradicije četničkog pokreta upravo kroz - čari originalne četničke kuhinje. Samo nekoliko dana pred ovogodišnji četnički sabor na Ravnoj gori, iz štampe je izašao Stojanićev "Ravnogorski četnički kuvar" u kome je nosilac titule vitez kulinarstva iz Kosjerića javnosti do detalja predstavio šta se sve krčkalo po četničkim kazanima u ono slavno vreme. Pred širokim četničkim masama kuvar će se najpre naći upravo na Ravnoj gori, a Milijan je prekjuče javno obećao da će sav prihod od četničkog kuvara biti pojeden i popijen u Guči, na Saboru, pod šatrom ispod lipe.
Uz trubače se lakše "krka"

                 - Ovo je za mene praznik, a smatram da je ovo veliki čin i za srpski narod. Srećan sam što sam prvi u istoriji napravio ovakvu knjigu. Ja sam kuvar, pisac, o istorijskim detaljima tog vremena neka sudi istorija, samo - znam da istoriju pišu pobednici, ali su u ovom slučaju pobednici mogli biti malo korektniji prema drugoj strani - pričao je prekjuče u Kosjeriću Milijan, predstavljajući četnički kuvar po četnički - uz trubače i vruću gibanicu na stolu.

              E, sad, po Milijanu i po četnicima, za jedan dobar četnički ručak, kada se, recimo, kuva govedina na Kalabićev način, potrebno je najmanje 20 kila goveđeg mesa, dva kila crnog luka i so.
             - Ovakvo jelo četnici su dobijali samo kada oslobode neku teritoriju, a seljani ostanu živi. U zahvalnost, seljani su im davali po celo goveče. Kalabićevi četnici su jedan deo mesa ovako kuvali, a druge delove spremali na druge načine. Ponekad su se tu nalazile i vruće pogače koje bi im jataci spremili - opisuje Milijan u svom kuvaru prilike iz tog vremena.
Ima u Milijanovom četničkom kuvaru i recept koji se zove "Ajdačićevo danas nema ništa" i koji je posvećen Filipu Ajdačiću, komandantu četničke brigade. Za to jelo potrebno je barem 20 kilograma svežeg kupusa, jedna cela ovca jalovka, dosta luka, masti, šargarepe, ljute paprike... Sve to treba naslagati u lonac, naliti vodom i kuvati... A onda...

- Ua... Stiže neprijatelj!
- Ne stigosmo da napravimo zapršku jer taman kad ona dođe na red, svi ostadosmo bez ručka. Vojska je morala da pobegne i ostavi komoru - opisuje Milijan u kuvaru zašto se ovaj recept zove baš - Ajdačićevo danas nema ništa.
Sem toga, Milijan u knjizi daje i opis kako spremiti dobru četničku gibanicu koja obavezno mora biti masna, ali i recept za "srnetinu Radivoja Kosorića", uz obrazloženje da je taj recept dokaz da su četnici provodili mnogo vremena u prirodi, i da su se hranili onim što bi u prirodi našli.

Vodnjiku dobijali od jataka
- Uz ovo jelo, četnici su voleli da popiju i poneku čašu vodnjike koju su često dobijali od jataka - piše Milijan.
Četiri recepta u knjizi Milijan je posvetio čuvenim četničkim borcima iz kosjerićkog kraja - Mijalku Perišiću, Bošku Rogiću, Milanu Pantiću i Đorđu Rogiću, a dva strancima, Englezu Arčibaldu Arčiju Džeku, koji je bio u jednici Zaharija Ostojića i koji se celog života borio za istinu o Srbima, i Amerikancu, kapetanu Džordžu Musulinu koji je bio oficir za vezu pri Drugom ravnogorskom korpusu. Ostala jela u knjizi posvećena su čuvenim četničkim komandantima.

Z. Šaponjić (Dnevni list "Glas javnosti", Petak, 12. 5. 2006.)